Ulare Dementia
28.05.2010., petak
Začetak
|
Ajde digni se... - kaže mrki muški glas Pomoći ćeš mi odnet veš mašinu u auto... - neloše... nakon više od 20 godina počeo sam ponovo da sanjam - jeste da je neka idiotarija, ali barem je san Diži se, da utovarimo mašinu... - glasnije - otvaram oči, ne ovo nije san... ovo je retardirana ideja dragog mi ćaleta Idemo otpeljat mašinu kod Vladeka... - ustajem i krećem u toalet, magluština, kurca nevidim - dižem poklopac školjke kad ono pod nogama stari riba podne pločice... Jesi spreman? Jel bi mogo ja malo samo...- kako mi se neda raspravljat ... da se ispišam... Tebe se stalno čeka, usporen si čitav život! Jel tebi jasno da mašina neće da stane u gepek? Nemoj pametovat, samo mi pomozi da je utovarim... - dok ja hoveriram nad školjkom, kralj se okreće i briše ormar od prašine Jel bi mogo ja samo... Još nisi gotov? Nemoj me jebat daj se makni više iz kupatila! Ajde samo požuri, ja sam gotov za minut... - još nije ni zatvorio vrata za sobom, a ja već prštim po keramici - otvaram vrata, ovaj bog stoji tik do njih Ajde idemo... - a ono... Ajde da ne smaraš... - polako krenemo vuć mašinu uzduž skučena kupatila A mogo bi ti dić mašinu da ne grebemo po pločicama... - da mogo bi te i zveknut u glavu ... A mogo bi... - pa je i dignem - izvučemo tu tugu na stubište zgrade Dakle ponavljam... Jel tebi jasno da to neće stat u gepek? Pa ostavićemo otvorenu haubu ... Ode ja zapalit, a ti smisli neš bolje... Isti si ko i tvoja mater, ništa mi nećeš pomoć u životu... Ja sam toliko star... bolestan... bla... bla... bla... - ko i obično u responsu na to ja već u stanu, ulazim u sobu i slušalice u uši - otvaraju se vrata Ajde Zvonko će nam popeljat mašinu u kamionu, idemo je utovarit. - ustanem, oblačim trenerku, izlazim iz zgrade... gledam registracijske tablice kamiona koji mi pred nosom odlazi - vraćam se u sobu palim cigar... Jebena priča... |
